Nije to bila treća sreća, već četvrto finale. Četvrto uzastopno finale na Europskom prvenstvu Opatijke Jelene Kovačević (No kachi) nema veze sa srećom, ima veze s kvalitetom i radom jedne od najboljih svjetskih karatistica.
- Presretna sam. Najviše mi je bilo žao jer ciklus priprema nisam odradila kako treba i kako bi ih inače odradila. Mali broj ljudi je vjerovao da ću osvojiti medalju, a kamoli zlato. Malo sam i samu sebe iznenadila, posebice izvedbom za koju nisam vjerovala da je tako dobra. Napravila sam ono što sam zamislila, ustvrdila je Jelena Kovačević koja je zlato na Tenerifima osvojila u kategoriji do 55 kilograma.
- Najteža borba je bila protiv Francuskinje, na ruku mi je išlo da se radi o mladoj karatistici koja me je jako respektirala. Povela sam 1:0 i ona je oprezno napadala. Da je bila više opuštenija borba bi bila puno zanimljivija. Moja reputacija mi je tu jako puno pomogla, dodala je Kovačević.
- S Njemicom sam se lani borila na EP-u u Švicarskoj i pobijedila na preglasavanje. Mislim da je ipak slabija borkinja od mene, vjerovala sam da će ispasti i prije finala jer u njezinom dijelu ždrijeba bila je puno jačih borkinja i više sam se pribojavala nekih drugih imena. Njemačka škola je nezgodna, borba do zadnje sekunde, sve se analizira i priprema. Mogla sam prezentirati malo više karatea i znanja, no zbog toga sam izgubila zadnja dva finala, ovoga puta je sve bilo u službi zlatne medalje, dodala je Jelena ponudivši svoje mišljenje o konceptu da se borbe za medalje održavaju drugi dan.
- Taj koncept je već bio bio na SP-u u Beogradu. Puno je teže u borbi za broncu. Ivana Bebek je recimo izgubila polufinale, bila je na korak do finala, i onda je morala čekati borbu za broncu. Lako je izgoriti od nervoze. Kada ste u finalu onda znate da imate medalju, iako me je bilo strah da se nisam emocionalno ispraznila jer nisam u pripremi odradila puno turnira. Meni je bilo lakše jer smo u Beogradu imali takav sistem, karatistima koji to nisu okusili bilo je teže, ustvrdila je Kovačević.
Medalje osvaja kao od šale.
- Svi su dobili dojam da dođem na EP kao na najobičniji turnir. Sva ova finala praktički idu u rang čuda, ovo mi je četvrto finale za redom što nikome na ovom turniru nije uspjelo, mislim da to sve govori, dodala je opatijska karatistica.
- Motiv mi je bio i taj jer sam osnovala svoj klub i nakon 20 godina u sportu sam našla nove motive. Nije bilo ozljeda, fizički sam bila odlična, posebno hvala gospodinu Slobodanu Čegaru koji je tu jako puno pomogao. Sada kada imam svoj klub nemam karate trenera, a imam klub i proračun nula kuna. Mnogi će reći vidi nju, proračun nula kuna, nema trenera, četvrto finale za redom, kao da je izmišljena priča. Kao da sam obukla kimono i prošetala. Ova medalja je svakako najdraža, jer neki zakoni u sportu postoje. Kako sam iščupala ovu medalju je stvarno čudo. Postojali su mnogi razlozi koji mi nisu išli u prilog, dodala je Jelena ponudivši jednostavan recept za uspjeh.
- Kada sam shvatila da sam prepuštena sama sebi, počela sam ostvarivati rezultate. Tu se moram zahvaliti svojim roditeljima koji su mi puno pomogli u svim segmentina. Boli činjenica kada napraviš sve rezultate, a nisi adekvatno popraćen. Da ne ulazimo sada u priču o kategorizaciji sportaša, olimpijskim i neolimpijskim sportovima, zaključila je Jelena Kovačević
